Худа срећа Сењанина Иве 0001    Сан засњела у Сењу дјевојка, 0002    Сан засњела у санку видјела, 0003    Да је полу Сења изгорјело: 0004    Усред Сења црква Мандаљена, 0005    Украј цркве румена ружица. 0006    У санку се млада препаднула, 0007    Па у санку на ноге скочила, 0008    На високи прозор ишетала. 0009    Гледа млада преко Сења града: 0010    То ми није ништа изгорјело! 0011    Туд проходи Сењанине Иво, 0012    Иву се је погледати дало 0013    На високи прозор у дјевојке, 0014    На прозору дјевојку видио, 0015    Дјевојци је Иво говорио: 0016    „Добро јутро, Сењкињо дјевојко, 0017    Што си, душо, тако уранила 0018    Прије зоре и бијела данка? 0019    Али си се помамила мамом, 0020    Али синоћ вином изопила, 0021    Па се теби у санак не даде, 0022    Па ти твому стојиш на прозору, 0023    И ти гледаш преко Сења града, 0024    Да би млада видјела јарана?” 0025    Говори му млада са прозора: 0026    „Господаре од Сења Иване, 0027    Ја се н’јесам помамила мамом, 0028    Нити синоћ вином изапила, 0029    Па да ми се у санак не даде. 0030    Ја дјевојка не гледам јарана, 0031    Ер дјевојка јарана не имам, 0032    Нег сам ноћас мало спала санка, 0033    Мало спала, чудан ми се снио: 0034    Да је полу Сења изгорјело, 0035    Посред Сења црква Мандаљена, 0036    А уз цркву ружица румена. 0037    У сну сам се тешко препаднула, 0038    У санку сам на ноге скочила, 0039    Гледам млада преко Сења града: 0040    То ми није ништа изгорјело.” 0041    Кад дјевојку Иво разумио, 0042    По кољену руком се удрио 0043    И дјевојци Иво говорио: 0044    „О дјевојко, не сасњела друго! 0045    То је моја изгинула војска 0046    И Тадија, драго д’јете моје!” 0047    Још су они у ријечи тако, 0048    Кад ево ти Ђуре Сењанина! 0049    Једва игра под собоом дорина. 0050    Низ коња је главу превјесио, 0051    Вас у црној крви огрезнуо. 0052    Говори му Сењанине Иво: 0053    „О мој побре Сењанине Ђуро! 0054    То тко те је тако изранио, 0055    Ниједнога добра не видио! 0056    Гдје је, Ђуро, силна војска моја 0057    И Тадија, драго д’јете моје?” 0058    Њему Ђуро једва одговара: 0059    „Прођи ме се, побратиме Иво! 0060    А, мој побре, казат ти не могу. 0061    На мени је тридес’ љут’јех рана, 0062    На коњу ми тридес’ и четири! 0063    Побре драги, н’јесу ране мале, 0064    Нег је свака од педи јунашке. 0065    За мном иде Сењанине Виде, 0066    Он ће теби казати праведно. 0067    Мене пушти, драги побратиме, 0068    Пушти мене б’јелу двору мому! 0069    Да би мени Бог и срећа дала 0070    Да жив Ђуре б’јелу двору дођем, 0071    Да би моје ја пуштио душе 0072    На крилоцу драге љуби моје!” 0073    С тез’јем Ђуре прође наприједа, 0074    Кад ево ти Сењанина Вида. 0075    Носи јадан Сењанине Виде, 0076    Носи Виде десну у лијевој, 0077    Под њим доро на три ноге скаче! 0078    Говори му Сењанине Иво: 0079    „Побратиме Сењанине Виде, 0080    То тко те је тако изранио, 0081    Ниједнога добра не видио! 0082    Гдје је, Виде, силна војска моја 0083    И Тадија, драго д’јете моје?” 0084    Њему Виде једва проговара: 0085    „Прођи ме се, Сењанине Иво! 0086    Побре Иво, казат ти не могу: 0087    На мени је тридес’ љут’јех рана, 0088    А на коњу не знам ни колико! 0089    Побре драги, н’јесу ране мале, 0090    Нег је свака педи од јунашке. 0091    Ти ме пушти танкој кули мојој, 0092    Да би мени Бог и срећа дала, 0093    Да жив Видо б’јелој кули дођем, 0094    Да би моје ја пуштио душе 0095    На крилоцу драге љуби моје. 0096    А за мном је Сењанине Мате, 0097    Он ће теби казати праведно.” 0098    С тез’јем Видо пође наприједа, 0099    Кад ево ти Мата Сењанина, 0100    Добро игра под собом дорина, 0101    Н’јесу Мата ране допаднуле. 0102    Говори му Сењанине Иво: 0103    „Добар дошо, Сењанине Мато! 0104    Гдје је, Мате, силна војска моја, 0105    И Тадија, драго д’јете моје?” 0106    Говори му Сењанине Мато: 0107    „Побре драги од Сења Иване, 0108    Рад бих теби боље казат гласе, 0109    Ма не могу, нег како је право, 0110    А ти прими ове за најбоље: 0111    Сва је твоја војска изгинула 0112    И Тадија, драго д’јете твоје; 0113    Ено ти га у гори зеленој 0114    Мртав Таде друму украј пута! 0115    На њему је вране и гавране, 0116    Пију црне очи Тадијине! 0117    Него пођи, драги побратиме, 0118    Пођи, Иво, горе у зелене, 0119    Ти покопај сењске витезове, 0120    И Тадију, мила сина твога, 0121    Да их не ије од горе звјериње.” 0122    Кад је Мата Иво разумио, 0123    На ногам’ се једва одржао. 0124    Стисне срце тврђе од камена, 0125    Па ми горе пође у зелене, 0126    И покопа сењске витезове.